О КLUBU I LEGENDAMA KLUBA: Липљан, град и седиште истоимене општине у срцу Космета, никао на петнаестак километара јужно од Приштине у центру Косовске Висоравни. Лежи на ушћу река Јањевке и Ситнице на надморској висини од 590 метара, налази се на главном правцу који повезује главни град покрајине са Скопљем и Призреном. Пре НАТО-агресије на СР Југославију имао је око 8.000 становника, од тога 70% Срба, сада град има преко 10.000 становника, од тога је после албанског прогона, остало тек негде око 1.000 Срба. Град се развијао на темељима старог античког града Улпијане и представљао је важно место у римском царству. Обновио га је римски цар Јустинијан I (527-565 год.), а из тог доба потиче и најстарија црква на Балкану, Ваведење Св. Госпојне, која се налази у Липљану, а обновљена је, касније у XIV веку. У XII веку Липљан је био главна византијска утврда и седиште епископије. Значај града опада у другој половини XIV века, када се на његов рачун шири Приштина, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде, услед њихових пустошења. Град је поново почео да се развија подизањем пруге и других важних магистралних праваца који се у њему укрштају. У новије време, град постаје познат по фабрикама „Папира и целулозе“ и „кока-коле“, али и по спорту, наручито одбојци,по којој овај град постаје надалеко познат у оквирима бивше СФРЈ . Одбојка у Липљану почиње да се игра још далеке 1956 године на отвореним (земљаним) теренима, код железничке станице, а недуго затим сели се у двориште Основне школе „Браћа Аксић“. Зачетницима одбојке у граду, може се рећи и на целом Космету, сматра се тадашња генерација ученика Средње економске школе, извесни доктор Лука, који је дошао из Србије, околине Краљева и донео у Липљан прву одбојкашку лопту и мрежу, као и породица Рашић, која касније, постаје синоним за одбојку на Косову и Метохији. У првих неколико година одбојка се играла само рекреативно, пошто на Косову и Метохији, сем Партизана и Приштине, тада није било других клубова. На иницијативу људи који су се тада бавили одбојком 1960 године, клуб је званично регистрован под „Спортско друштво за телесно васпитање Партизан“, коме су тада припадали и атлетика, рукомет и стони тенис и од тада клуб званично постоји као Одбојкашки клуб Партизан из Липљана и једини је клуб из овог спортског друштва који је и дан, данас опстао и постоји. На самом почетку, када се кренуло са лигом Косова и Метохије, примењивао се турнирски систем такмичења. Само после пар година, Партизан као првак стиче право да као једини преставник Косова и Метохије, после квалификационог турнира у Бањи Ковиљачи, игра новоформирану Јединствену Српску Лигу, коју су сачињавали клубови из Србије, Војводине и Косова и Метохије. Одбојка се тада наравно играла на отвореним теренима, прво на шљаци, затим на кварцном песку, а касније и на асфалту. Баш у првој половини 60-их година, након изградње нових терена код стадиона ФК Слоге, одбојка се из школског дворишта, сели на простор поред фудбалског игралишта и ти терени временом постају главно стециште младих и готово свих становника Липљана. Једноставно мали градић, је тада живео за спорт и одбојку.
У Јединственој Српској Лиги Партизан се такмичи у наредних 10-ак сезона, све до њене реорганизације, постизао је значајне резултате као једини преставник Косова и Метохије (нешто касније им се придружила и Приштина), током свих ових година заузимао је углавном место у горњем делу табеле, а играо је у друштву познатих клубова Рибница Краљево, Раднички Крагујевац, ВГСК Велико Градиште, Млади Радник Пожаревац, Поштар Београд и многих мањих клубова из Војводине и Србије. После реорганизације Јединствене Српске Лиге, средином 70-их Партизан се на кратко враћа у Косовску лигу, да би већ наредне године као првак Косова и Метохије, стекао право учешћа у Другој Савезној Лиги СФРЈ-група Југ, коју су у другој половини 70-их сачињавали клубови из Србије (Рибница, Обилић, Смедерево, Млади Радник...), Војводине (Футог, Спартак Суботица, Клек...), Косова, Црне Горе (Будућност,Будва,Сутјеска Никшић,Ловћен) и Македоније (Работнички,Вардар,Струмица,Југохром Тетово,Борец Титов Велес,Младост Штип...), док су у групи Север били клубови из Хрватске (Вараждин,Металац Сисак,Сплит...), БиХ (Модрича,Бјељина,Какањ,Мостар...), Словеније (Аутокомерц Блед-освајач „top-teams“ лиге шампиона 2007 год,Салонит Анхово,Стабвар Марибор...). Са мањим прекидима због реорганизације Друге Савезне Лиге Партизан,је стални учесник, овог степена такмичења, касније му се са великим успехом придружује и Приштина (касније под називом Електропривреда-Обилић). Крајем 70-их групу Југ су сачињавали само клубови из Македоније и Косова, када је дошло и до експанзије одбојке на Косову и у тадашњој Другој лиги поред Партизана и Електропривреде, место су нашли и остали клубови са Косова и Метохије: Тафтисон Гњилане,Младост Штимље,Трепча,Дечане,Клина.. Године 1977 одбојка у Липљану прелази са већ легендарних отворених терена код фудбалског игралишта у новосаграђену салу Основне школе „Браћа Аксић“, која касније постаје позната, по атмосфери и навијању, широм тадашње Југославије и добија назив „Липљанска кутија шибица“. Кроз Липљан су што на отвореним теренима,што у малој школској сали прошли и водили битку за бодове, многи познати играчи, репрезентативци и имена која су оставила дубок траг у Југословенској одбојци, поменимо само неке од њих: Саво и Лазар Гроздановић, Костић, Драго Томић, Бошковић, Милошевић, Голијанин, Травица, Врачарић, Чеда Недељковић, Баланџић, Матијашевић, Зафиров, Тасевски, Богојевски, Бићанин, Терзић, Љуба Ковачевић, Кијац, Ћук, Милош Грбић, Вујасиновић, Митић, Трифуновић, Ристић, Светозаревић, Рацковић, Колаковић, Поповић, Милутиновић, Коцић, Јовица Цветковић, Веселин Вуковић, Сеничић, Булатовић, Ђорђевић, Младеновић, Радовић, Радић, Рогановић, Петровић, Танасковић, Дејан Брђовић, Слободан Ковач, Горан Вујовић, Иван Миљковић, Васа Мијић, Вељко Петковић, Иван и Душан Илић, Мајдак, Затрић и многи други.. После нових премештања клубова, Другу Савезну Лигу СФРЈ-група Југ, 80-тих, поред клубова из Македоније и Косова, чине и клубови из Црне Горе, у тој лиги Липљанци се заједно са Електропривредом, такмиче све до распада СФРЈ, заједно са њима за бодове су се 80-их такмичили и познати клубови, напоменимо само неке од њих који сада играју значајну улогу и у Европској одбојци: Будућност Подгорица, Будванска Ривијера(тада Авала), Работнички, Вардар, Струмица, Југохром Тетово.
У овом периоду упоредо са првенством и од оснивања Косовске лиге почетком 60-их година, играо се и Куп Косова и Метохије, где је Партизан углавном био освајач купа сваке године. Једини конкурент у периоду од 1970 до 1990 године, била му је екипа Електропривреде, то су били прави дербији и велико ривалство ова два клуба, иако је велики број понајбољих Партизанових играча управо у том периоду носио дрес Електропривреде. Сигурно највећи успех и један од датума који је уписан у историји Партизана из Липљана је пласман на полуфинални турнир Купа СФРЈ од 22.-24.11.1985 године у Сиску (Хрватска) у групи са тадашњим прволигашима Рибницом и Железничаром из Осијека и домаћим Металцем (друга полуфинална група је играна у Београду), а те године Куп осваја Младост-Монтер из Загреба. Љубитељи одбојке у Липљану сећају се када су 80-их година у Купу угостили београдски Партизан,тадашњег шампиона државе и многе друге прволигаше,а у новије време Рибницу (два пута, 1994 су је и победили), Бамби-Млади Радник, Смедерево, Футог...Одбојкашки клуб Партизан био је расадник талената и синоним за одбојку на Косову и Метохији, много играча опробало се и у Првој Савезној Лиги. Напоменимо и велики успех јуниорске екипе, која је 1984 године на Првенству јуниора СФРЈ у Београду освојила друго место (у финалу су изгубили од Марибора 2:3). Екипа партизана се током своје историје углавном ослањала на играче из сопствене школе одбојке и по томе је била на далеко позната широм бивше СФРЈ и СРЈ. Након распада СФРЈ, Партизан се две сезоне такмичи у Косовској лиги, а одмах затим, поново као једини преставник Косова и Метохије, добија место да као првак игра новоформирану Супер Лигу (Друга Лига СРЈ), а друштво му у лиги од 1992 до 1999 године, праве касније познати прволигаши Милиционар из Београда, Борац из Старчева, Ивањица, Раднички из Крагујевца, Вршац, ГИК Банат из Клека, Студент из Ниша... Неколико година у лиги му се придружује још један представник Косова и Метохије, Борац из Урошевца, који је касније испао.
Неколико пута Партизан је био и надомак Прве Савезне лиге, али су га увек у тој намери спречавали финансијски проблеми и непрописна сала у Липљану, што су на својој кожи последњи пут осетили у сезони 1994/95, када су реванш меч за улазак у Прву лигу против Вршца, због жалбе гостију уместо у Липљану играли у Приштини и изгубили га. У овој лиги клуб се такмичи од 1992 до 1999 године када му је због тадашње ситуације на Космету, замрзнут статус, због безбедности осталих екипа, пошто је Партизан био једина екипа са Космета у лиги. 1999 године клуб се такмичи у Косовској лиги, где игра и своју последњу званичну утакмицу, пре гашења, у Урошевцу 20. Марта 1999 година, првенство је само четири дана након тога, прекинуто због НАТО-бомбардовања СР Југославије, а Партизан до тада убедљиви први, без пораза. Oд 1999 дo 2004 године клуб је био привремено угашен, због познате политичке ситуације на Космету и немогућности да се такмичи, али се одбојка у Липљану и тих година играла, учествовало се на летњим, незваничним, турнирима и на школским првенствима у млађим категоријама, а клуб је сваки турнир (око 15-ак) на коме је учествовао, освојио. Септембра месеца 2004 године, након америчке инвестиције и изградње нове спортске хале „Better Life“, Партизан добија термине за тренинг и поново је заживео. Уз дозволу ОС Србије (ген.сек.Милошевића), прикључују се у незванично такмичење у Првој Косовској лиги, због немогућности и финансијских проблема за такмичење у српској лиги. Две године узастопно Партизан осваја прво место у Првој Косовској лиги, са импозантним скором, 33 победе, без пораза и само шест изгубљених сетова. Било је то добро искуство за оно што касније следи. Још један значајан датум за Партизан је, 27. Април 2005 године када су одиграли прву пријатељску утакмицу у Србији, после 1999 год.на прослави улазка у Прву Лигу СЦГ, О.К.Обилића из Београда.
А онда великим напором и залагањем људи који су тада били уз клуб, клуб је поново 2006 године, пререгистрован у Министарству за омладину и спорт и стекао је право наступа у званичним такмичењима Одбојкашког Савеза Србије. Пријављује се за такмичење у Српској лиги-Топличко-Пчињски округ, своју прву, званичну, утакмицу игра у Нишу 22.10.2006 године, против Топличанина из Прокупља. У сезони 2006/07, као „феникс из пепела“, супериорно осваја прво место, без пораза, са само једним изгубљеним сетом и као првак, након реорганизације Друге лиге,прескаче још један ранг такмичења и добија место у Другој лиги-запад. На
изненађење свих у сезони 2007/08 Партизан из Липљана и у Другој лиги-запад,
постиже изузетне резултате и био је на корак до Прве лиге. Само годину дана
касније у сезони 2008/09 одбојкаши Партизана постижу један од највећих успеха у
историји клуба, постају прваци Друге лиге и играју бараж за Прву лигу против
екипа НС АС,Јагодине,београдске Стерије али на жалост не успевају да се
пласирају у Прву лигу на квалификационом турниру који је био одигран у Новом
Саду. У следећој сезони настављају са континуитетом добрих игара у изузетно
јакој друголигашкој конкуренцији заузимају високо треће место и освајају куп
Косова и Метохије који је поново одигран на простору КиМ после пуних 10 година
паузе. Након тога четврто место у првенству 2010/11, па сезона која је могла бити уписана златним словима у историји клуба 2011/12 пласман у Прву лигу Србије после освојеног шампионата у друголигашкој конкуренцији нажалост горак укус титуле зато што је Косовска Митровица остала носиоц права злоупотребивши дешавања променом имена од заједничке екипе К.Митровица-Партизан, играчи из Липљана су се ипак повукли из екипе решивши да наставе традицију свога клуба и и ове сезоне војеваће (нажалост) поново битке на друголигашким теренима. ТРОФЕЈИ И УСПЕСИ ЕКИПЕ:
-ПРВАК ДРУГЕ ОДБОЈКАШКЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ 2008/09 -ПРВАК ДРУГЕ ОДБОЈКАШКЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ 2011/12 - КУП КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – 21 трофеј- - ПРВЕНСТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – 10 трофеја- - ЗВАНИЧНИ ТРАДИЦИОНАЛНИ ТУРНИРИ ШИРОМ СФРЈ – 10 трофеја- - НЕЗВАНИЧНИ ТУРНИРИ (углавном у периоду од 1999 до 2004)- 15 трофеја- - МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР „ТРУПАЦ-ЛИПЉАН“ – 5 трофеја- - УЧЕСНИК ПОЛУФИНАЛНОГ КУПА СФРЈ (1985)- - СРЕБРНА МЕДАЉА ЈУНИОРА НА ПРВЕНСТВУ СФРЈ (1984)- - УЧЕСНИК ДРУГЕ САВЕЗНЕ ЛИГЕ (ПРВА Б) СФРЈ – 16 сезона- - УЧЕСНИК ЈЕДИНСТВЕНЕ СРПСКЕ ЛИГЕ СФРЈ – 9 сезона- - УЧЕСНИК СУПЕР ЛИГЕ СРЈ (ДРУГА ЛИГА) – 6 сезона- - УЧЕСНИК И ТРЕНУТНИ ЧЛАН ДРУГЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ – 8-у сезону- -ПОБЕДНИК СПОРТСКЕ ОЛИМПИЈАДЕ ГРАЧАНИЦА 2010 и 2012 ЛЕГЕНДЕ КЛУБА КРОЗ ИСТОРИЈУ ОК ПАРТИЗАНА:
|
||||||||||||
